Откривење Јованово



Откривење, глава 9


И затруби пети анђео: и видех звезду где паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана.


И отвори студенац бездана; и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрне сунце и ваздух од дима студенчева.


И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се моћ као што је имају скорпије земаљске.


И рече им се да не уде трави земаљској, нити икаквој зелени, нити икакву дрвету, него само људима који немају печата Божјега на челима својим.


И даде им се да их не убијају, него да их муче пет месеци; и мучење њихово беше као мучење скорпијино кад уједе човека.


И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи, и желеће да умру, и смрт ће бегати од њих.


И скакавци беху као коњи, спремљени на бој; на главама њиховим беху као венци од злата, лица њихова беху као лица човечја,


косе имаху као косе женске, зуби њихови беху као у лавова,


оклопе имаху као оклопе гвоздене и шум крила њихових беше као тутњава кола кад многи коњи трче у бој.

Tweet thisPost on Facebook

И имаху репове као скорпије, и жалце, и у реповима њиховим беше њихова моћ да уде људима пет месеци.

Tweet thisPost on Facebook

Имаху над собом за цара анђела бездана, коме је име јеврејски Авадон, а грчки се зове Аполион.


Једно зло прође; ево иду још два зла за овим!


И затруби шести анђео: и чух глас један од четири рогља златнога жртвеника пред Богом,

Tweet thisPost on Facebook

где говори шестоме анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела који су свезани код велике реке Еуфрата!


И бише одрешена четири анђела који беху приправљени на час, дан, месец и годину, да побију трећину људи.

Tweet thisPost on Facebook

И број коњаника беше две стотине милиона - чуо сам број њихов!


И овако видех у утвари коње и коњанике: имаху оклопе огњене, плаветне и жуте; главе коња беху као главе лавова; и из уста њихових излажаше огањ, дим и сумпор.


Од ова три зла погибе трећина људи, од огња, дима и сумпора што излажаше из уста њихових.

Tweet thisPost on Facebook

Јер сила коња беше у устима њиховим и у реповима њиховим; јер репови њихови беху као змије, имаху главе, и њима уђаху.


И остали људи, који не бише побијени овим злима, не покајаше се за дела руку својих, да се не клањају демонима и златним, сребрним, меденим, каменим и дрвеним идолима, који нити могу видети, нити чути, нити ходити,


и не покајаше се за убиства своја, за чарања своја, за блуд свој и за крађе своје.

Tweet thisPost on Facebook







This goes to iframe