Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 4


Тада одговори Елифас Теманац и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?

Tweet thisPost on Facebook

Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;

Tweet thisPost on Facebook

Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.

Tweet thisPost on Facebook

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.


Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?


Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?

Tweet thisPost on Facebook

Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.


Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.

Tweet thisPost on Facebook

Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.


Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.


Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.

Tweet thisPost on Facebook

У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,


Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

Tweet thisPost on Facebook

И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.


Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:

Tweet thisPost on Facebook

Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?

Tweet thisPost on Facebook

Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;


А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.


Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.


Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe