Псалам 102
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.