Псалми Давидови

Боже, славо моја, немој ћутати,

Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.

Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.

За љубав моју устају на мене, а ја се молим.

Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.

Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.

Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.

Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.

Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.

Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.

Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.

Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.

Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.

Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.

А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.

Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.

Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.

Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.

Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.

Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.

Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.

Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.

Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,

Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.