1. Мојсијева, глава 25
А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.
И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена.
А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.
А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина.
А Аврам даде све што имаше Исаку;
А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај.
И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година.
И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.
И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;
На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.
И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види.
А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,
И ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,
И Масма и Дума и Маса,
И Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма.
То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима.
А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом.
И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.
А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака;
А Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.
И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.
Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.
А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем.
И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав.
А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.
И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима.
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.
Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан.
И рече Исав Јакову: Дај ми да једем то јело црвено, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.
А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје.
А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па шта ће ми првенаштво?
А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.
И Јаков даде Исаву хлеба и скуваног лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.