1. Мојсијева, глава 49
После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.
Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.
Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.
Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.
Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.
Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?
Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.
Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.
Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.
Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,
И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.
Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.
Господе, Тебе чекам да ме избавиш.
А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.
У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.
Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.
Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,
Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,
Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.
Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.
Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.
Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.
А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.
А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.