Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

Послушајте


1. Мојсијева, глава 7


И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.


Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,


Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи.

Tweet thisPost on Facebook

Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.


И Ноје учини све што му заповеди Господ.


А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

Tweet thisPost on Facebook

И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.


Животиње улазе у Нојев ковчег

Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,

Tweet thisPost on Facebook

Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.

Tweet thisPost on Facebook

А у седми дан дође потоп на земљу.

Tweet thisPost on Facebook

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;


И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Tweet thisPost on Facebook

Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима;

Tweet thisPost on Facebook

Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила,

Tweet thisPost on Facebook

Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа,

Tweet thisPost on Facebook

Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.


И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

Tweet thisPost on Facebook

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.


И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.


Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

Tweet thisPost on Facebook

Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.


Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.


Уништење свега живог у потопу

И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.


И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.








This goes to iframe