Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )
1. Мојсијева, глава 9
И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;
И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.
Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.
Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:
А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,
И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.
Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:
Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.
Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,
И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.
Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.
И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.
А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.
А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.
А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.
А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!
И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!
Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!
И поживе Ноје после потопа триста педесет година.
А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.
