Друга књига Самуилова (која се зове и Друга књига о царевима )

И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;

И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.

Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.

Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.

Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.

Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.

У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.

Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.

Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.

И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.

Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.

Од севања пред Њим гораше живо угљевље.

Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.

Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.

Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.

Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.

Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.

Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.

Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.

И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.

Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.

Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;

С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.

Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.

Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.

С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.

Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.

Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?

Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.

Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.

Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.

Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.

Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.

Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.

И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.

Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.

Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.

Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.

Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.

Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.

Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.

Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.

Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.

Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,

Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.