Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 20


А Софар Намаћанин одговори и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

Tweet thisPost on Facebook

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

Tweet thisPost on Facebook

Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

Tweet thisPost on Facebook

Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?


Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

Tweet thisPost on Facebook

Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?


Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.


Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.


Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.


Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

Tweet thisPost on Facebook

Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

Tweet thisPost on Facebook

Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

Tweet thisPost on Facebook

Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.


Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.


Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

Tweet thisPost on Facebook

Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.


Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

Tweet thisPost on Facebook

Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.


Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

Tweet thisPost on Facebook

Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

Tweet thisPost on Facebook

Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.


Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.


Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.


Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.


Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.


Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.


То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.







This goes to iframe