Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 21


А Јов одговори и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.


Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.

Tweet thisPost on Facebook

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?


Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.

Tweet thisPost on Facebook

Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.


Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?


Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.

Tweet thisPost on Facebook

Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.


Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.


Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.

Tweet thisPost on Facebook

Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.

Tweet thisPost on Facebook

Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.

Tweet thisPost on Facebook

А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.


Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?


Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.

Tweet thisPost on Facebook

Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?

Tweet thisPost on Facebook

Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?

Tweet thisPost on Facebook

Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?

Tweet thisPost on Facebook

Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?

Tweet thisPost on Facebook

Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?

Tweet thisPost on Facebook

Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?

Tweet thisPost on Facebook

Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.

Tweet thisPost on Facebook

Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.

Tweet thisPost on Facebook

А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

Tweet thisPost on Facebook

Обојица леже у праху, и црви их покривају.


Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.

Tweet thisPost on Facebook

Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?


Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,

Tweet thisPost on Facebook

Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.


Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?

Tweet thisPost on Facebook

Али се износи у гробље и остаје у гомили.

Tweet thisPost on Facebook

Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.


Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?







This goes to iframe