Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 24


Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?


Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;


Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;


Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.


Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;


Жању њиву и беру виноград који није њихов;

Tweet thisPost on Facebook

Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,


Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.


Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

Tweet thisPost on Facebook

Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

Tweet thisPost on Facebook

Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

Tweet thisPost on Facebook

Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.


Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

Tweet thisPost on Facebook

Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

Tweet thisPost on Facebook

И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.


Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.


Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

Tweet thisPost on Facebook

Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

Tweet thisPost on Facebook

Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.


Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.


Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

Tweet thisPost on Facebook

Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.


Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

Tweet thisPost on Facebook

Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.


Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe