Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 39


Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,

Tweet thisPost on Facebook

Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

Tweet thisPost on Facebook

Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?


Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?


Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?

Tweet thisPost on Facebook

Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

Tweet thisPost on Facebook

Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?

Tweet thisPost on Facebook

Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?


Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.


Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.

Tweet thisPost on Facebook

Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.

Tweet thisPost on Facebook

Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?

Tweet thisPost on Facebook

Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?

Tweet thisPost on Facebook

Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?

Tweet thisPost on Facebook

Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?

Tweet thisPost on Facebook

Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?

Tweet thisPost on Facebook

Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?

Tweet thisPost on Facebook

И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;

Tweet thisPost on Facebook

Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.


Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.


Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.

Tweet thisPost on Facebook

Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?

Tweet thisPost on Facebook

Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;

Tweet thisPost on Facebook

Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;


Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;

Tweet thisPost on Facebook

Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;

Tweet thisPost on Facebook

Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.

Tweet thisPost on Facebook

Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.

Tweet thisPost on Facebook

Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?

Tweet thisPost on Facebook

Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?


На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.

Tweet thisPost on Facebook

Одатле гледа хране, далеко му виде очи.

Tweet thisPost on Facebook

И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.


И тако одговарајући Господ Јову рече:

Tweet thisPost on Facebook

Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.


Тада Јов одговори Господу и рече:


Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.


Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe