Јов, глава 39
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
И тако одговарајући Господ Јову рече:
Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
Тада Јов одговори Господу и рече:
Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.