Псалми Давидови

Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,