Псалми Давидови

Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!