Псалми Давидови

Послушајте


Псалам 78


Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.


Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.


Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,


Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.


Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;


Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.


Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;

Tweet thisPost on Facebook

И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.


Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.

Tweet thisPost on Facebook

Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.

Tweet thisPost on Facebook

Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,


Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;


Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;


И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;

Tweet thisPost on Facebook

Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;


Изводи потоке из камена, и води воду рекама.


Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.


И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

Tweet thisPost on Facebook

И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"


Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?


Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.

Tweet thisPost on Facebook

Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.


Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,


И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.


Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.

Tweet thisPost on Facebook

Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

Tweet thisPost on Facebook

И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;

Tweet thisPost on Facebook

Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.

Tweet thisPost on Facebook

И наједоше се и даде им шта су желели.

Tweet thisPost on Facebook

Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,


Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

Tweet thisPost on Facebook

Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.

Tweet thisPost on Facebook

И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.


Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;


И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.

Tweet thisPost on Facebook

Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.


А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.

Tweet thisPost on Facebook

Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.


Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.


Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!

Tweet thisPost on Facebook

Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.

Tweet thisPost on Facebook

Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,

Tweet thisPost on Facebook

У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

Tweet thisPost on Facebook

И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

Tweet thisPost on Facebook

Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

Tweet thisPost on Facebook

Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

Tweet thisPost on Facebook

Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

Tweet thisPost on Facebook

Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

Tweet thisPost on Facebook

Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.


Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.

Tweet thisPost on Facebook

Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.


И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

Tweet thisPost on Facebook

Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

Tweet thisPost on Facebook

И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.


Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.


Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.

Tweet thisPost on Facebook

Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.


Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.


Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.


Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.


И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.


И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.

Tweet thisPost on Facebook

Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;

Tweet thisPost on Facebook

Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.


Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.


И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.

Tweet thisPost on Facebook

И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.

Tweet thisPost on Facebook

Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.


И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.


И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,

Tweet thisPost on Facebook

И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.


И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.







This goes to iframe