Псалми Давидови

Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.

Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.

За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!

"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.

Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.

И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!

Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;

Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."