Друга књига Мојсијева (која се зове Излазак )

Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.

Сила је моја и песма моја Господ, који ме избави; Он је Бог мој, и славићу Га; Бога оца мог, и узвишаваћу Га.

Господ је велик ратник; име му је Господ.

Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору.

Бездани их покрише; падоше у дубину као камен.

Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља.

И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу.

Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.

Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја.

Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.

Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?

Ти пружи десницу своју, и прождре их земља.

Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје.

Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској.

Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској.

Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.

Господ ће царовати довека.

Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора.

И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама.

И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.

Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.

Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.

Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?

И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.

И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.

И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.