Приче Соломунове

Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.