Приче Соломунове

Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.

Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.

Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.

Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.

Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.

Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.

Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.

Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.

Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.

Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.

Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.

Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.

Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.