Приче Соломунове, глава 20
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.