Приче Соломунове

Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.

Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.

У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.

Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.

Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.

Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.

Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.

Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.

Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.

Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.

Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.

Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.

Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.

Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.

Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.

Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.