Приче Соломунове, глава 30
Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.