Проповедник, глава 10
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.