Јеремија, глава 52
Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.
Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким.
Јер од гнева Господњег зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског.
И тако, девете године његова царовања, десетог дана дође Навуходоносор цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.
И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.
И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.
Тада град би проваљен, и војници сви побегоше и изиђоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци беху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.
Али војска халдејска потера цара, и стигоше Седекију у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.
И ухватише цара и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу у земљи ематској; и онде му суди.
И покла цар вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.
И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге бронзане одведе га цар вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу где оста до смрти своје.
А десетог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан, заповедник стражарски, који служаше цару вавилонском.
И попали дом Господњи и дом царски и све домове у јерусалиму; све велике куће попали огњем.
И све зидове јерусалимске у наоколо развали сва војска халдејска што беше са заповедником стражарским.
А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан, заповедник стражарски.
Само од сиромашног народа у земљи остави Невузардан заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.
И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.
И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све све судове бронзане којима служаху, узеше.
И умиваонице и клешта с котлићима и лонцима и свећњацима и кадионицама и чашама, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски.
Два ступа, једно море, и дванаест волова бронзаних што беху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не беше мере бронзи од свих тих судова.
А ступови беху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста беше сваки дебео и шупаљ;
И озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ са шипцима.
И беше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници у наоколо беше сто.
Узе заповедник стражарски и Серају, првог свештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара.
А из града узе једног дворанина, који беше над војницима, и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.
Узе их Невузардан заповедник стражарски и одведе к цару вавилонском у Ривлу.
А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца;
Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и две душе;
Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповедник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири хиљаде и шест стотина душа.
А тридесет седме године од како се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет петог дана, Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.
И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.
И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.
И храна му се једнако даваше од цара вавилонског, сваки дан, свега века његовог до смрти његове.