Књига пророка Језекиља

Опет ми дође реч Господња говорећи:

Сине човечји, беху две жене, кћери једне матере.

Оне се курваху у Мисиру, у младости својој курваху се, онде им пипаше груди, и онде им згњечише дојке девојачке.

А имена им беху, старијој Ола, а сестри јој Олива; оне посташе моје, и родише синове и кћери. Имена им беху Ола Самарији, а Олива Јерусалиму.

И Ола кад беше моја курваше се, и упаљиваше се за својим милосницима, Асирцима суседима,

Који ношаху порфиру, и беху кнезови и властељи, све лепи младићи, витезови, који јахаху на коњима.

И удари у курвање с њима, који сви беху најлепши између синова асирских, и за којима се год упаљиваше, скврњаше се о све гадне богове њихове.

А ни с Мисирцима не окани се курвања свог, јер спаваху с њом од младости њене и они јој гњечише девојачке дојке и с њом се курваше.

Зато је дадох у руке милосницима њеним, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше.

Они открише голотињу њену, узеше јој синове и кћери, а њу мачем убише; и она изађе на глас међу женама кад судове извршише на њој.

А сестра њена Олива, видећи то, упаљиваше се још горе него она, и курварство њено беше горе од курварства сестре јој.

Упаљиваше се за Асирцима, кнезовима и властељима, суседима, красно одевеним, витезима који јахаху на коњима и сви беху лепи младићи.

И видех где се оскврни, и где обе иду једним путем.

И ова се још више курваше; јер кад би видела људе написане на зиду, ликове халдејске написане црвенилом,

Опасане појасима по бедрима, са шареним капама на глави, који сви беху на очи као војводе налик на синове вавилонске из земље халдејске, своје постојбине,

Упаљиваше се за њима чим их виђаше очима својим, и слаше посланике к њима у халдејску.

И Вавилоњани долажаху к њој на постељу љубавну, и скврњаху је курварством својим, и пошто би се оскврнила с њима, одвраћаше се душа њена од њих.