3. Мојсијева, глава 2
А кад ко хоће да принесе на жртву Господу дар, бело брашно нека буде жртва његова, и нека је полије уљем и метне на њу кад.
И нека је донесе синовима Ароновим свештеницима, и нека свештеник узме тог брашна пуну шаку и уља и сав кад, и нека то запали свештеник на олтару за спомен њен; то је жртва огњена на угодни мирис Господу.
А шта остане од тог дара, нека буде Арону и синовима његовим; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу.
Ако ли хоћеш да принесеш дар печен у пећи, нека буду погаче пресне од белог брашна, замешене с уљем, или колачи пресни, намазани уљем.
Ако ли ти је дар печено шта у тави, нека је од белог брашна без квасца замешено с уљем.
Разломи га на делове, и полиј уљем; то је дар.
Ако ли ти је дар готовљен у котлићу, нека је од белог брашна с уљем.
И донеси дар који начиниш од тога Господу, и подај га свештенику, и он ће га однети на олтар;
И узеће свештеник од дара спомен његов, и запалиће га на олтару; то је жртва огњена на угодни мирис Господу.
А шта остане од дара, нека буде Арону и синовима његовим; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу.
Ниједан дар који приносите Господу да не буде с квасцем; јер ни квасац ни мед не треба да палите на жртву огњену Господу.
Само у жртви од првина можете принети то Господу; али на олтар не мећите за угодни мирис.
А сваки дар који приносиш осоли сољу, и немој оставити дар свој без соли завета Бога свог; са сваким даром својим принеси соли.
А кад приносиш дар од првина Господу, класове нове осуши на огњу, а шта истреш из класова нових принеси на дар од првина својих.
И полиј га уљем и кад метни на њ; то је дар.
И свештеник узевши истрвеног жита и уља са свим кадом нека запали спомен. То је жртва огњена Господу.