Свето Јеванђеље по Марку
Марко, глава 12
И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
То би од Господа и дивно је у нашим очима?
И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим
А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
