Свето Јеванђеље по Марку

У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

И рече им: Како не разумете?

И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

И запрети им да никоме не казују за Њега.

И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.