Свето Јеванђеље по Јовану
Јован, глава 20
А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба.
Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше.
Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу.
И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе.
Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже,
И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту.
Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова.
Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих.
Онда отидоше опет ученици кућама.
А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.
И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.
И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.
Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.
Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.
Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.
А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.
А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.
И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.
А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.
И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.
Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.
А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус.
А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.
И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам.
Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран.
И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој.
Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.
А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој.
А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово.