Дела апостолска, глава 12
У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),
Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.
А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.
А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.
И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.
И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.
А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.
И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.
А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.
А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.
А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.
А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.
Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.
А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;
А народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.
Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.
А реч Божија растијаше и множаше се.
А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.