Римљанима посланица (светог апостола Павла )

Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.

Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.

Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.

Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.

Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.

А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;

Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.

Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.

Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.

Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.

Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.

Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.

Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?

А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!

Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?

Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.

Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.

Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.

А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.

А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.