Римљанима посланица (светог апостола Павла )
Римљанима, глава 7
Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?
Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.
Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.
Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.
Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.
А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.
Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.
