Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )
2. Коринћанима, глава 11
О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.