Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )

Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.

Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

И да се обучени, не голи нађемо!

Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.

Јер по вери живимо, а не по гледању.

Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.

Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;

Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.

Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.

Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.

Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.

Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.

Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.

Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.

Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.