2. Коринћанима, глава 6
Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!
Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.
Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.