2. Коринћанима, глава 9
Јер за такву порезу која се купи светима није ми потребно писати вам;
Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Македонцима да се Ахаја припреми од прошле године, и ваша ревност раздражи многе.
А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;
Да се, ако дођу са мном Македонци и међу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не кажем ви) у тој хвали.
Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред иду к вама, и да приправе овај напред обречени ваш благослов, да буде готов тако као благослов, а не као лакомство.
Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети.
Сваки по вољи свог срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби оног који драговољно даје.
А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дело;
Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавек.
А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;
Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.
Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светих, него чини те се и многе хвале дају Богу,
Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христовог, и за простоту поделе к њима и к свима,
И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.
А хвала Богу на Његовом неисказаном дару.