Галатима посланица (светог апостола Павла )
Галатима, глава 4
Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега;
Него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.
Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;
А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону,
Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче!
Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа.
Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.
А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?
Гледате на дане и месеце, и времена и године.
Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао.
А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;
И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса.
Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.
Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи?
Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.
А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.
Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;
Али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас.
Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон?
Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне.
Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању.
Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање, а то је Агар.
Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом.
А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.
Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа.
А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.
Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.
Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.
Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.