Филибљанима, глава 3
А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.
Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења.
Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело.
Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, ја још већма,
Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљевог, колена Венијаминовог, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј.
По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане.
Но шта ми беше добитак оно примих за штету Христа ради.
Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,
И да се нађем у Њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вере Исуса Христа, правду која је од Бога у вери;
Да познам Њега и силу васкрсења Његовог и заједницу Његових мука, да будем налик на смрт Његову,
Да бих, како достигао у васкрсење мртвих;
Не као да већ достигох или се већ саврших, него терам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус.
Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,
И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу.
Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли шта друго мислите, и ово ће вам Бог открити.
Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо, и по оном правилу да живимо.
Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.
Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христовог;
Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле.
Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа свог Исуса Христа,
Који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако телу славе Његове, по сили да може све себи покорити.