Јеврејима посланица (светог апостола Павла )
Јеврејима, глава 11
Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.
Јер у њој стари добише сведочанство.
Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.
Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.
Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.
А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже.
Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.
Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.
Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог.
Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.
Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.
Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора.
У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.
Јер који тако говоре показују да траже отачанство.
И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.
Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.
Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање,
У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе;
Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику.
Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.
Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове.
Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.
Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве.
Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;
И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха:
Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.
Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше.
Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.
Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.
Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.
Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем.
И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима,
Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;
Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;
А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;
Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;
Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.
И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;
Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.