Откривење (светог Јована Богослова )
Откривење, глава 21
И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.
И ја Јован видех град свети, Јерусалим нов, где силази од Бога с неба, приправљен као невеста украшена мужу свом.
И чух глас велики с неба где говори: Ево скиније Божије међу људима, и живеће с њима, и они ће бити народ Његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.
И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.
И рече Онај што сеђаше на престолу: Ево све ново творим. И рече ми: Напиши, јер су ове речи истините и верне.
И рече ми: Сврши се. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.
Који победи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.
А страшљивима и невернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је део у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.
И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњених седам зала последњих, и рече ми говорећи: Ходи да ти покажем невесту, Јагњетову жену.
И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, где силази с неба од Бога,
И имаше славу Божију; и светлост његова беше као драги камен, као камен јаспис светли,
И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест колена Израиљевих.
Од истока врата троја, и од севера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја.
И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола Јагњетових.
И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измери град и врата његова и зидове његове.
И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је.
И размери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мери човечијој, која је анђелова.
И беше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло.
И темељи зидова градских беху украшени сваким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сафир, трећи халкидон, четврти смарагд,
Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.
И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата беху од једног зрна бисера: и улице градске беху злато чисто, као стакло пресветло.
И цркве не видех у њему: јер је њему црква Господ Бог Сведржитељ, и Јагње.
И град не потребује ни сунце ни месец да светле у њему; јер га слава Божија просветли, и жижак је његов Јагње.
И народи који су спасени ходиће у виделу његовом, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега.
И врата његова неће се затварати дању, јер онде ноћи неће бити.
И донеће славу и част незнабожаца у њега.
И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи Јагњета.
