Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )
1. Мојсијева, глава 11
А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи.
А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се ондје.
Па рекоше међу собом: хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И бјеху им опеке мјесто камена и смола земљана мјесто креча.
Послије рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи.
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човјечији.
И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили.
Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик да не разумију један другога што говоре.
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
Зато се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
Ово је племе Симово: бијаше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године послије потопа.
А родив Арфаксада поживје Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
А Арфаксад поживје тридесет и пет година, и роди Салу;
А родив Салу поживје Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Сала поживје тридесет година, и роди Евера;
А родив Евера поживје Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Евер поживје тридесет и четири године, и роди Фалека;
А родив Фалека поживје Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
А Фалек поживје тридесет година и роди Рагава;
А родив Рагава поживје Фалек двјеста и девет година, рађајући синове и кћери.
А Рагав поживје тридесет и двије године и роди Серуха;
А родив Серуха поживје Рагав двјеста и седам година, рађајући синове и кћери.
А Серух поживје тридесет година, и роди Нахора;
А родив Нахора поживје Серух двјеста година, рађајући синове и кћери.
А Нахор поживје двадесет и девет година, и роди Тару;
А родив Тару поживје Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
А Тара поживје седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
И умрије Аран прије Таре оца својега на постојбини својој, у Уру Халдејском.
И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој бјеше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
А Сара бјеше нероткиња, и не имаше порода.
И узе Тара сина својега Аврама и Лота сина Аранова, унука својега, и Сару снаху своју, жену Аврама сина својега; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана, и ондје се настанише.
И поживје Тара свега двјеста и пет година; и умрије Тара у Харану.
