Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

А Аврам бјеше стар и временит, и Господ бјеше благословио Аврама у свему;

И рече Аврам слузи својему најстаријему у кући својој, који бјеше над свијем добром његовијем: метни руку своју под стегно моје,

Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мојему између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;

Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку.

А слуга му рече: и ако дјевојка не хтједбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твојега у земљу из које си се иселио?

А Аврам му рече: пази да не одведеш сина мојега онамо.

Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мојега и из земље рода мојега, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: сјемену ћу твојему дати земљу ову, он ће послати анђела својега пред тобом да доведеш жену сину мојему оданде.

Ако ли дјевојка не хтједбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мојега немој одвести онамо.

И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару својему, и закле му се за ово.

Тада слуга узе десет камила између камила господара својега да иде, јер све благо господара његова бјеше под његовом руком; и отишав дође у Месопотамију до града Нахорова.

И пусти камиле да полијежу иза града код студенца пред вече када излазе грађанке да захватају воде;

И рече: Господе Боже господара мојега Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мојему Авраму.

Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

Којој дјевојци речем: нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си намијенио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мојему.

И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамова, дође с крчагом на рамену.

И бјеше врло лијепа, још дјевојка, још је човјек не бјеше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

А слуга искочи пред њу и рече: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега.

А она рече: на пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свијем камилама његовијем.

А човјек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његову или није.

А кад се камиле напише, извади човјек златну гривну од по сикла и метну јој око чела, и двије наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

И рече: чија си кћи? кажи ми. Има ли у кући оца твојега мјеста за нас да преноћимо?

А она му рече: ја сам кћи Ватуила сина Мелшина, којега роди Нахору.

Још рече: има у нас много сламе и пиће и мјеста за ноћиште.

Тада човјек савивши се поклони се Господу,

И рече: благословен да је Господ Бог господара мојега Аврама, што не остави милости своје и вјере своје према господару мојем, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мојега.

А дјевојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

А Ревека имаше брата, којему име бјеше Лаван; и истрча Лаван к човјеку на студенац,

Како видје гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу гдје Ревека сестра му рече: тако ми каза човјек; дође к човјеку; а он стајаше код камила на студенцу.

И рече: ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? спремио сам кућу, има мјеста и за камиле.

И доведе човјека у кућу, и растовари камиле; и дадоше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што бијаху с њим;

И поставише му да једе; али он рече: нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: говори.

Тада рече: ја сам слуга Аврамов.

А Господ је благословио господара мојега веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

И још Сара жена господара мојега роди сина господару мојему у старости његовој, и он му даде све што има.

А мене закле господар мој говорећи: немој довести сину мојему жене између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;

Него иди у дом оца мојега и у род мој, да доведеш жену сину мојему.

А ја рекох господару својему: може бити да дјевојка неће хтјети поћи са мном.

А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живљах, послаће анђела својега с тобом, и даће срећу твојему путу да доведеш жену сину мојему од рода мојега, из дома оца мојега.

Онда ће ти бити проста заклетва м