Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.

Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.

И рече Јосиф браћи својој: ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.

А Јосиф рече браћи својој: приступите ближе к мени. И приступише; а он рече: ја сам Јосиф брат ваш, којега продадосте у Мисир.

Јер је већ двије године дана глад у земљи, а биће још пет година, гдје неће бити ни орања ни жетве.

А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављањем превеликим.

И тако нијесте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старјешином над свом земљом Мисирском.

Вратите се брже к оцу мојему и кажите му: овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклијевати.

Сједјећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје.

И ја ћу те хранити ондје, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје.

А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим.

Кажите оцу мојему сву славу моју у Мисиру и што сте год видјели; похитајте и доведите овамо оца мојега.

Тада паде око врата Венијамину брату својему и плака. И Венијамин плака о врату његову.

И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.

И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовијем;

И рече Фараон Јосифу: кажи браћи својој: овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску.

Па узмите оца својега и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.

А ти им заповједи: овако учините: узмите са собом из земље Мисирске кола за дјецу своју и за жене своје, и повезите оца својега и дођите овамо;

А на покућство своје не гледајте, јер што има најбоље у свој земљи Мисирској ваше је.

И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповијести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.

И свакоме даде по двоје хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.

А оцу својему посла још десет магараца натоваренијех најљепшијех ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут.

Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: немојте се корити путем.

Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову оцу својему.

И јавише му и рекоше: још је жив Јосиф, и заповједа над свом земљом Мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вјероваше.

Али кад му казаше све ријечи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и видје кола, која посла Јосиф по оца, тада оживје дух Јакова оца њихова;

И рече Израиљ: доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нијесам умро.