Друга књига Самуилова (која се зове и Друга књига о царевима )

И изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове;

И рече: Господ је моја стијена и град мој и избавитељ мој.

Бог и стијена моја, у њега ћу се уздати, штит мој и рог спасења мојега, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе.

Призивљем Господа, којега ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.

Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме.

Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.

У тјескоби својој призвах Господа, и к Богу својему повиках, он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.

Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разгњеви.

Подиже се дим из ноздара његовијех и из уста његовијех огањ који прождире, живо угљевље отскакаше од њега.

Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ногама његовијем.

И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем.

Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.

Од сијевања пред њим гораше живо угљевље.

Загрмје с небеса Господ, и вишњи пусти глас свој.

Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздара његовијех.

Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.

Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.

Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио.

Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.

Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега.

Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.

И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.

Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима његовима.

Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно;

С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему.

Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.

Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвјетљује таму моју.

С тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.

Јер ко је Бог осим Господа? и ко је стијена осим Бога нашега?

Бог је крјепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.

Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.

Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје.

Ти ми дајеш штит спасења својега, и милост твоја чини ме велика.

Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.

Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим.

И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.

Јер ме ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.

Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.

Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.

Ти ме избављаш од буне народа мојега, чуваш ме да сам глава народима; народ којега не познавах служи ми.

Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.

Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.

Жив је Господ, и да је благословена стијена моја. Да се узвиси Бог, стијена спасења мојега.

Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме.

Тога ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,

Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену његову довијека.