Друга књига Самуилова (која се зове и Друга књига о царевима )

А ово су пошљедње ријечи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човјек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљева, и љубак у пјесмама Израиљевим:

Дух Господњи говори преко мене, и бесједа његова би на мојем језику.

Рече Бог Израиљев, каза ми стијена Израиљева: који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;

И биће као свјетлост јутрења, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од свјетлости иза дажда.

А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.

Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на мјесту.

Ово су имена јунака Давидовијех: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити с копљем на осам стотина и поби их уједанпут.

За њим Елеазар син Додона сина Ахохова, између три јунака који бијаху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;

Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу; и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плијен.

А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и ондје бјеше њива пуна лећа, и народ побјеже од Филистеја,

Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.

И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину Одоламску, кад војска Филистејска стајаше у околу у долини Рафајској.

А Давид бијаше онда у граду, и бјеше онда стража Филистејска у Витлејему.

А Давид зажеље, и рече: ко би ми донио воде да пијем из студенца Витлејемскога што је код врата!

Тада она три јунака продријеше кроз око Филистејски, и захватише воде из студенца Витлејемскога што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хтје пити, него је проли пред Господом;

И рече: не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв овијех људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хтје пити. То учинише ова три јунака.

И Ависај брат Јоавов син Серујин бјеше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.

Између те тројице бјеше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.

И Венаја син Јодајев, син човјека јунака, велик дјелима, из Кавсеила; он погуби два јунака Моавска, и сишав уби лава у јами кад бјеше снијег.

Он уби и једнога Мисирца, знатна човјека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиде на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовијем копљем.

То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

Бјеше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.

Асаило брат Јоавов бјеше међу тридесеторицом, а то бјеху: Елханан син Додонов из Витлејема,

Сама Арођанин, Елика Арођанин.

Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текојанин,

Авијазер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,

Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,

Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривејев из Гаваје синова Венијаминових,

Венаја Пиратоњанин, Идај из долине Гаса.

Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,

Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,

Сама Араранин, Ахијам син Сараров Араранин,

Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијам син Ахитофела Гилоњанина,

Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,

Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,

Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујину,

Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

Урија Хетејин; свега тридесет и седам.