Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима )

А гле, човјек Божји дође из земље Јудине с ријечју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.

И повика пут олтара ријечју Господњом говорећи: олтаре! олтаре! Овако вели Господ: ево, родиће се син дому Давидову по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.

И учини знак истога дана говорећи: ово је знак да је Господ то рекао: ето, олтар ће се распасти, и просуће се пепео што је на њему.

А кад цар Јеровоам чу ријечи човјека Божијега које викаше олтару Ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.

А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човјек Божји ријечју Господњом.

Тада цар рече човјеку Божијему: припадни ка Господу Богу својему, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човјек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука и поста као што је била.

И рече цар човјеку Божијему: ходи са мном кући мојој, и поткријепи се, и даћу ти дар.

Али човјек Божји рече цару: да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хљеба ни воде пио у овом мјесту.

Јер ми је тако заповједио својом ријечју Господ говорећи: не једи хљеба ни пиј воде, нити се враћај истијем путем којим отидеш.

И отиде другим путем, а не врати се онијем којим бјеше дошао у Ветиљ.

А у Ветиљу живљаше један стар пророк, којему дође син његов и приповједи све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и ријечи које рече цару; и приповједише синови тога пророка оцу својему.

А отац им рече: којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човјек Божји који бјеше дошао из земље Јудине.

А он рече синовима својим: осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те усједе на њ.

И пође за човјеком Божјим, и нађе га а он сједи под храстом, па му рече: јеси ли ти човјек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: ја сам.

А он му рече: ходи са мном мојој кући да једеш хљеба.

Али он одговори: не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хљеба ни пити воде с тобом у овом мјесту.

Јер ми је речено ријечју Господњом: не једи хљеба ни пиј воде ондје, нити се враћај путем којим отидеш.

А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми ријечју Господњом говорећи: врати га са собом у своју кућу нека једе хљеба и пије воде. Али му слага.

И врати се с њим, те једе хљеба у његовој кући и пи воде.

А кад сјеђаху за столом, дође ријеч Господња пророку који га бјеше вратио;

И повика на човјека Божијега који бјеше дошао из земље Јудине, и рече: овако вели Господ: што нијеси послушао ријечи Господње, и нијеси држао заповијести коју ти је заповједио Господ Бог твој,

Него си се вратио и јео хљеба и пио воде на мјесту за које ти је рекао: не једи хљеба ни пиј воде; зато неће твоје тијело доћи у гроб твојих отаца.

И пошто се пророк којега бјеше вратио наједе хљеба и пошто се напи, осамари му магарца.

А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тијело његово лежаше на путу, и магарац стајаше код њега; такођер и лав стајаше код тијела.

И гле, људи пролазећи видјеше тијело гдје лежи на путу и лава гдје стоји код тијела, и дошавши јавише у граду у којем живљаше стари пророк.

А кад то чу пророк који га бјеше вратио с пута, рече: оно је човјек Божји, који не послуша ријечи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по ријечи Господњој коју му рече.

И рече синовима својим говорећи: осамарите ми магарца. И осамарише.

И отишав нађе тијело гдје лежи на путу, и магарца и лава гдје стоје код тијела: лав не бјеше изјео тијела ни магарца растргао.

Тада пророк подиже тијело човјека Божијега, и метнув га на магарца однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.

И метну тијело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: јаох брате!

А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: кад умрем, погребите ме у гробу гдје је погребен човјек Божји, покрај костију његовијех метните кости моје.

Јер ће се зацијело збити што је огласио по ријечи Господњој за олтар Ветиљски и за све куће висина које су по градовима Самаријским.

Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са својега злога пута; него опет начини из простога народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.

И то би на гријех дому Јеровоамову да би се истријебио и да би га нестало са земље.