1. Царевима, глава 4
А цар Соломун цароваше над свијем Израиљем.
А ово бијаху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намјесник;
Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;
Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;
А Азарија, син Натанов, бјеше над приставима; а Завуд, син Натанов, први вијећник, пријатељ царев;
А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.
И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по мјесец дана у години сваки бијаше дужан хранити.
А ово су им имена: син Уров у гори Јефремовој;
Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Ветсемесу и Елону Вет-ананском;
Син Еседов у Арувоту; под њим бијаше Сохот и сва земља Еферова;
Син Авинадавов над свијем крајем Дорским; жена му бјеше Тафата кћи Соломунова;
Вана син Ахилудов над Тенахом и Мегидоном и свијем Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама;
Син Геверов у Рамоту Галадском; имаше села Јаира сина Манасијина у Галаду и крај Арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и пријеворницама мједенијем;
Ахинадав син Идов у Маханајиму;
Ахимас у Нефталиму; и он бјеше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;
Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;
Јосафат син Фарујин у Исахару;
Симеј син Илин у Венијамину;
Гевер син Уријев у земљи Галадској, у земљи Сиона цара Аморејскога и Ога цара Васанскога; један бјеше пристав у тој земљи.
Јуде и Израиља бијаше много као пијеска покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.
А Соломун владаше свијем царствима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуну свега вијека његова.
А храна Соломунова бијаше на дан тридесет кора бијелога брашна, и шездесет кора другога брашна;
Десет волова угојенијех и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојенијех птица.
Јер он владаше свуда с ову страну ријеке од Тапсе до Газе, над свијем царевима с ову страну ријеке, и бјеше миран са свију страна унаоколо.
И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега вијека Соломунова.
И имаше Соломун четрдесет тисућа коња за јаслима за кола своја, и двадесет тисућа коњика.
И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свога мјесеца, и не дадијаху да се чега премакне.
А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на мјесто гдје бијаху, сваки како му бијаше одређено.
И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као пијесак на бријегу морском.
Јер мудрост Соломунова бијаше већа од мудрости свијех источнијех народа и од све мудрости Мисирске.
Мудрији бијаше од свакога човјека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маоловијех; и разгласи се име његово по свијем народима унаоколо.
И изговори три тисуће прича, и бијаше пјесама његовијех тисућа и пет.
Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.
И долажаху из свијех народа да чују мудрост Соломунову, од свијех царева на земљи, који чуше за мудрост његову.