Прва књига дневника

И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: ево, ми смо кост твоја и тијело твоје.

И пређе док Саул бијаше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мојему Израиљу.

Тако дођоше све старјешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид вјеру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што бјеше рекао Господ преко Самуила.

Потом отиде Давид са свијем Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер ондје бијаху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.

И рекоше Јевушани Давиду: нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.

Јер Давид рече: ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав син Серујин изиде први, и поста кнез.

Послије сјеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.

И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.

И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама бјеше с њим.

А ово су поглавице међу јунацима Давидовијем, који јуначки радише уза њ за царство његово са свијем Израиљем да буде цар над Израиљем по ријечи Господњој;

И ово је број јунака Давидовијех: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их уједанпут.

А за њим Елеазар син Додов Ахошанин, он бијаше један од три јунака.

Он бијаше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и ондје бијаше њива пуна јечма, и народ побјеже од Филистеја,

А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.

А Давид бијаше онда у граду, а стража Филистејска бијаше тада у Витлејему.

И Давид зажеље и рече: ко би ми донио воде да пијем из студенца Витлејемскога што је код врата?

Тада та тројица продријеше кроз око Филистејски, и захватише воде из студенца Витлејемскога који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хтје пити, него је изли Господу.

И рече: не дао ми Бог мој да то учиним! еда ли ћу пити крв тијех људи који не марише за живот свој? јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хтје је пити. То учинише та три јунака.

И Ависај брат Јоавов бјеше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом;

Међу тројицом бјеше славнији од друге двојице и бјеше им поглавица; али оне тројице не стиже.

Венаја син Јодајев, син човјека јунака из Кавсеила, који учини велика дјела, он погуби два јунака Моавска, и сишав уби лава у јами кад бјеше снијег.

Он уби и некога Мисирца висока пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиде на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовијем копљем.

То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

Бјеше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.

Јунаци између војника бијаху: Асаило брат Јоавов, Елханан син Додов из Витлејема,

Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,

Ира син Икисов из Текоје, Авијезер из Анатота,

Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,

Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,

Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,

Урај од потока Гаских, Авило из Арвата,

Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,

Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,

Ахијам син Сахаров Араранин, Елифал син Уров,

Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,

Есро Кармилац, Нарај син Есвајев,

Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,

Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујину,

Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

Урија Хетејин, Завад син Алајев,

Адина син Сизин од синова Рувимовијех, поглавар синова Рувимовијех, и тридесет с њим,

Анан син Машин, и Јосафат из Митне,

Озија из Астерота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,

Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,

Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,

Елило и Овид и Јасило из Месоваје.