Прва књига дневника
1. Дневника, глава 15
И начини себи Давид куће у граду Давидову, и спреми мјесто за ковчег Божји, и разапе му шатор.
Тада рече Давид: не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левита, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе довијека.
И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на мјесто његово, које му бјеше спремио.
Скупи Давид и синове Аронове и Левите,
Од синова Катовијех: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет;
Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двјеста и двадесет;
Од синова Гирсоновијех: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет;
Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двјеста;
Од синова Хевроновијех: Елила поглавара и браће његове осамдесет;
Од синова Озиловијех: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест.
Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава,
И рече им: ви сте поглавари породица отачких међу Левитима; освештајте себе и браћу своју, да донесете ковчег Господа Бога Израиљева на мјесто које сам му спремио.
Јер што пређе не учинисте тога, Господ Бог наш продрије нас; јер га не тражисмо како треба.
И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљева.
И носише синови Левитски ковчег Божји као што је заповједио Мојсије по ријечи Господњој на раменима својим и полугама.
И рече Давид поглаварима Левитским да поставе између браће своје пјеваче са справама музичким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да пјевају у глас весело.
И поставише Левити Емана сина Јоилова, и од браће његове Асафа сина Варахијина, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајина;
И с њима браћу њихову другога реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микнеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре.
И пјевачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале мједене;
А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо,
А Мататија и Елифел и Микнеја и Овид-Едом и Јеило и Азазија у гусле ниско.
А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер бјеше вјешт.
А Варахија и Елкана бјеху вратари код ковчега.
А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија бјеху вратари код ковчега.
И тако Давид и старјешине Израиљеве и тисућници иђаху пратећи ковчег завјета Господњега из куће Овид-Едомове с весељем.
И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завјета Господњега принесоше седам волова и седам овнова.
И Давид бијаше огрнут плаштем од танкога платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и пјевачи, и Хенанија који управљаше носиоцима међу пјевачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен.
И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завјета Господњега кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле.
А кад ковчег завјета Господњега улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора видје цара Давида гдје скаче и игра, и подругну му се у срцу свом.
